ponedjeljak, 21. listopada 2013.

Vjenčanje etno i eko baština


Daj vam Bog od neba rose, od zemlje hrane, od ljudi  poštovanja i od Boga pomilovanja.

Spada li  održavanje  nematerijalne baštine svadbenih običaja  ne samo u etno  nego i u eko problematiku, koju  pokriva ovaj blog.? Mislim , da spada. U selima  Samoborskog kraja: Otok, Bobovica  Vrbovec,  Hrastina, Klokočevac,  Podvrh,  Grdanjci  Lug ,  Gradna,  Bregana , Mala i Velika  Jazbina  i Vrhovčak  djeluje udruga „Etno-fletno“  s ciljem održavanja starih običaju da se ne zaborave .
U selu  Samoborski Otok    5.listopada  „Etno-fletno“ udruga je  uprizorila  svadbu kakovu su imali naši preci prije 100 godina. U starom seoskom dvorištu vrijednih oko 50 članova ove udruge na čelu s predsjednicom Marijom Lindić, potpomognuti  udrugom uzgajivača konja „Hrvatski posavac“, okupili su više stotina znatiželjnika, koji su se zajedno s prikazivačima pomno proživljavali svaki trenutak ove „ženidbe. TV "Jabuka" i Radio "Samobor"http://www.radiosamobor.hr/novosti.php/2013/10/06/Fletna-etno-svadba.html  su vjerno prenijeli  u svojim emisijama taj događaj. Članovi udruga pokušali su „kopirati“ svoje djedove u  ambijentu, odjeći,govoru, pjesmi , plesu , muzici,  jelima i igrokazima. Time se pokušava navoditi  mlade ljude, da se vrate samo malo u prošlost svojih djedova i da pokušaju shvati njihov život i njihova prava bogatstva.  Sadašnje generacije vrlo brzo zaborave svadbene običaje svog kraja i prihvaćaju moderne trendove,  kakovi se  nude  ponekad preko TV-a i  američkih filmova. Svatovi pred crkvom bacaju  rižu na mladence  i  mladoženja u igrokazu na svadbenoj večeri  traži podvezicu na nozi  mladenke . Svečana  odjeća  i nakiti su kopirani  iz modnih žurnala. Što znači imati  narodnu  nošnja  u nekoj  bakinoj ladici,  kada ju  mladi  ne žele nositi na vjenčanju. Ako se  temeljitije  pogledaju  današnja  zbivanja  u  razvijenom svijetu, onda se vidi, kako baš taj  svijet, cijeni svoju povijest i svoje  običaje.  
Bez nakane da  obrazložim  prave uzroke nehaja i zaborava svadbenih običaju,  ipak   valja isticati, kako  danas vjenčanje i sakramenti ženidbe nisu više svetinja kakova je bila u doba naših djedova. Olako se prihvaća  „otrovna“ teza za mlade ljude :“ brak je mrak“.
Ovakva teza stvara  konflikt , jer nekom mladića brak je samo  jedan od detalja u  životu,  dok je za njegovu izabranicu  brak smisao života. Za naše pretke   vjenčanje je bio uzvišeni događaj, i životna potreba,   jer su  mladi tada  mogli i morali  primiti motiku ako su  htjeli  imati kruha na stolu. Naši preci  su vjerovali u Božji naum glede muškarca i žene. „Bog koji je ljubav i koji je čovjeka stvorio iz ljubavi pozvao ga je na ljubav“(KATEKIZAM KATOLIČKE CRKVE  Kompedij 337).
Zgodno je pogledati kako ljubav i brak  opisuju  neki književnici.  Krleža kao nezakonito dijete,  te čovjek koji nije imao svoje dijete ,ovako opisuje ta dva pojma: „ Ljubav propisana crkvom katoličkom nesumnjivo da je kontrarevolucionarna“. (Krleža o religiji,  Oslobođenje Sarajevo 1989 ) Ili, „Više od devedeset posto bračnih odnosa osnovano je  na  antipatiji na uzajamnoj netrpeljivosti na mržnji… (Panorama pogleda pojava i pojmova  1 str. 394 ; Oslobođenje Sarajevo 1982) Tin Ujević neženja  pak kaže:  „Ljubav nije slobodna, ona je ropstvo po definiciji. Strašno je  od ljubavi,  što sebe  poistovjećuje s oblicima akcije, mjesto da bude rasplinuta kozmička apstraktna“ (Opojnost uma.A.Cesarec, Zagreb 1982 str 35)
No životno iskustvo spušta nas na zemlju i uči nas  sljedećem:   Brak i stvaranje obitelji  osnovne  ćelije društva je bogatstvo. Što je po definiciji zapravo bogatstvo ?  Materijalna i nematerijalna stvar,  koja čini bolje osobi, obitelji ili skupini ljudi. Vrijednosti  akumulirane   u  zemljištu,  zgradama   i novcu  i nematerijalne  prirode, običaji  i različita  prava. Po ekonomskim pravilima  bogatstvo je skup  svih imovina  ekonomskih  jedinica (miraz ili dota ) koje stvaraju trenutne prihode ili imaju potencijal za generiranje budućih prihoda. To uključuje i prirodne resurse i ljudski kapital.
 Sklapanjem  braka stvara se  bogatstvo. Kako?  Prvo, pomoću  braka, kojim se unosi red u društvo, drugo dolaze ljudi najlakše do svog  blagostanja. U  braku je energetski   učinkovitije i djelotvornije   (budimo u eko temi ovog bloga!)   kuhati jedan lonac jela  za dvoje ljudi  nego kuhati dva lonca jela za dva samca.  Taj „ teorem“ se  može dalje nadograditi;  bolje je  graditi  i grijati samo jednu sobu za spavanje,  nego dvije,  bolje je gledati  skupno  TV program nego sam.  Ove tvrdnje izgledaju  nekome banalno,  ali pogledajmo malo  i brojke.  Za gradnju stana troši se energije od 1000 do 1600 kWh/m2  stambene  površine . Jedna analiza pokazuje  kako prosječni zagrebački stan od 60 m2 treba 14.000 kWh energije za grijanje i 2900 kWh za pripravu tople vode, ali to nije sve što se trošenja energije tiće. Razvijene zemlje, primjerice Njemačka, ima po stanovniku 32 m2 stambenog prostora,  prosjek za Hrvatsku je 27 m2,  Zagreb  ima 23 m2, dok je  u našoj roditeljskoj kući bilo 10 m2 stambene površine po članu domaćinstva ili kućanstva. Hrvatska ima 1500 000 kućanstva. HR-statistika 
 od 2011 . pokazuje slijedeće stanje  : U samačkim kućanstvima živi 373.120 osoba (24,6 posto), a u dvočlanim kućanstvima njih 388.803 (25,6 posto). U tročlanim kućanstvima živi 18,8 posto osoba, u četveročlanim 17,3 posto, a 8 posto je peteročlanih te 3,5 posto šesteročlanih i 2,2 posto kućanstava sa sedam ili više članova.   U izvanbračnoj zajednici su 97.772 osobe, 1.918.974 u bračnoj, a 1.615.575 osoba nije ni u jednoj od tih vrsta zajednica. Prosječan broj djece pada tijekom godina, pa je tako u popisu iz 1961. on iznosio 2,2 djece, a 2011. godine 1,4 djece ,što je trend puta prema siromaštvu  a ne prema bogatstvu.
Ponekad se pogrešno  tumače  statistički podaci  o razvodima braka.Tako  čitam :Svaki peti brak u Hrvatskoj se raspada.  U Zagrebačkoj županiji, od 1468 brakova sklopljenih prošle godine, razvrgnuto je 272.  Taj podatak   je  pogrešan, jer se procjenjuje  isti  statistički uzorak sklopljenih brakova  i razvrgnutih brakova.  Vremenski ranije sklopljeni brakovi  se isto  razvrgavaju, a to je drugi  statistički  uzorak  u odnosu na onaj neposredno sklopljenih brakova u jednoj godini.   U  Hrvatskoj  ima 4% muškaraca i 5% žena koji su razvedeni.
Skloni smo se uspoređivati s tzv razvijenim zemljama,  kada je u pitanju brak. Prijatelj koji je živio u  Švedskoj   naveo mi je  podatak kako je  biti žena u  Švedskoj  neka vrsta „zanimanja“ koja koristi blagodati njihovog načina života. Naime, Šveđanki se isplati  biti  samohrana majka, primjerice  s troje djece, jer ima bolja socijalna prava s lijepim prihodima  u odnosu na  udate majke  i neudate  žene. Rastava braka izgleda nije ekonomski  traumatična kod njih  kao kod nas.

Vratimo se na našu  svadbu. Kada su naše bake i djedovi kao mladenci odlazili  u crkvu na primanje sakramenta  ženidbe onda su roditelji mladenaca blagoslovili  svoju djecu s ovim riječima: „Što išćete od nas draga djeco. Prosimo  mira i Božega blagoslova. Daj vam Bog od neba rose, od zemlje hrane, od ljudi  poštovanja i od Boga pomilovanja“.  Pročitajte!  još jednom ovu zadnju rečenicu.

                                                Glumci: Zaručna Mateja i mladoženja Ivan

Ps, Na ovoj svadbi  igrao sam se malo pisca scenaria i " redatelja"a bio sam plesač starog  samoborskog plesa "Šemička". Svadba je bila u dvorištu gdje se rodila  moja baka Obranić rođena Grgina.tj Gorišek.

Broj komentara: 7:

  1. Joža,

    vaš post je došao kao naručen za moj današnji sat s maturantima na temu inovacije: https://www.facebook.com/ivica.kartelo/posts/10201607135073765

    Zašto se bojimo napisati knjigu i izdati je? Zašto se bojimo napraviti nešto i pokazati to? Do sad sam govorio da nemamo samopouzdanje. Točno. Ali sad znam i čega se mi to bojimo, konkretno, čega: da nas ljudi neće poštovati ako slučajno u našem radu oni vide neku grešku. I onda mi radimo i radimo i radimo ali nikad to ne pustimo van jer mi radimo nešto idealno bez greške.

    Vaš post me je inspirirao za ove Twitter postove:

    https://twitter.com/ivicakartelo/status/392714554297176064

    https://twitter.com/ivicakartelo/status/392714754281578496

    https://twitter.com/ivicakartelo/status/392715089410666496

    https://twitter.com/ivicakartelo/status/392715380470198272

    https://twitter.com/ivicakartelo/status/392715879659499520

    https://twitter.com/ivicakartelo/status/392716864779853824

    https://twitter.com/ivicakartelo/status/392717529426055168

    https://twitter.com/ivicakartelo/status/392718389942038528

    https://twitter.com/ivicakartelo/status/392718878423257088



    OdgovoriIzbriši
  2. gosp.Komerički,
    prekrasno ste ovo napisali kao predložak za knjigu koju želite izdati na temu naše tradicijske svadbene svečanosti, a ja mogu još dodati i zahvaliti Vam da je ova naša svadba podpomognuta Vašim
    lijepim scenarijem i režijom, sa temeljnim postavkama gospođe Anastazije Noršić.
    Isto tako i velikim naporima u organizacijskom djelom naše drage predsjednice gospođe
    Marije Lindić koja je zaista dala cijelu sebe za ovu i sve ostale manifestacije koje organizira naša udruga "ETNO FLETNO" uz veliki trud i entuzijazam svih nas članova.
    Trebalo je urediti kučicu koja je prokišnjavala, pokrečiti urediti i okititi prostorije i okoliš /štagalj i kuružnjak/ gdje smo smjestili i ugostili naše goste kojih je bilo više od stotinu.
    Pripremili smo također sami hranu koja se tada posluživala / kiselo zelje sa suhim mesom, sarma, pečenje, juha, krafli, kuglofi, gibanice, tanki kolači i sve ostalo./
    Također nam je uljepšala ovu našu svečanost udruga "VRANAC" sa prekrasnim konjima i okičenom zapregom koja je vozila naše svate na vjenčanje do obližnje kapelice.
    Velika pomoč i potpora naših gradskih vlasti od gospodina gradonačelnika Kreše Beljaka, zamjenice gospođe Sanje Horvat Iveković, zamjenika gospodina Željka Stanec, pročelnika za društvene djelatnosti gospodina Damira Fabeka i gospođe Marije Šoić, pročelnika za financije gospodina Željka Radovanić, pročelnika za gospodarstvo i poljoprivredu gospodina
    Krunoslava Zniku i svih ostalih nespomenutih.
    Isto tako je dobro došla velika pomoć od zagrebačke županije, župana gospodina Stjepana Kožića i gospođe Martine Glasnović.
    Svi su oni prepoznali naše želje, za očuvanjem prebogate nam kulturne baštine da smo eto mogli prikazati tu tradicijsku povznicu našeg grada Samobora sa žiteljima prigradskih okolnih sela, njihov život i običaje, koji zaslužuju našu pažnju, te uz poštovanje prema njima, moramo ih se prisjetiti i ne smijemo nikako zaboraviti njhihovu ulogu u svakodnevnom životu.
    Koristim priliku da se zahvalim na dobrodošlici svim udrugama i dragim gostima koji su posjetili ovu našu priredbu.

    S poštovanjem !
    Tajnica udruge
    Đurđica Rubinić

    OdgovoriIzbriši
  3. Gospodin Kumerički,
    ovo je nastavak komentara pa Vam šaljem onu
    "Uvertira svadbenu popevku" koju sam napisala i pročitala na svadbi. / popevka je nastala kroz noć /

    Bogdaj, dobar dan dragi pajdaši i pajdašice,
    veseli nas da ste došli pogledet
    ove lepe starinske običaje,
    špelancije i naše mladence

    oni su tak lepi i mladi,
    imaju se jako radi
    pak su nakanili da bi se ženili.

    Na koli s kjnim se buju dopelali
    a svati i muzikanti buju - igrali, juškali
    - z barjakom mahali i
    - lepo popevali

    Bute vidli kaj smo Vam pripravili,
    da bi se dobro zabavili,
    kupicu vina popili,
    znami zatancali i zorju dočekali.

    Poglejte kak su se negda
    snubili i prosili i lepe domače
    rubače i kikle nosili.

    Nebu niš na veliko,
    se onak po siromaški
    da nebuju preveliki stroški.

    Radi bi Vam pokazali
    te naše stare navade
    i kaj su sega prešle te sirote mlade.

    Grdi jeziki su sega najnu zmetali,
    Jureka huškali,
    da bi ga od ne otujnkali.

    Kuma Bara je rekla
    da se odnekud vragi dotepla,
    i da je velika sirota,
    kava bu pak nezina dota,
    golih ruk bu prešla prek plota.

    Povedaju i da se samo okolo klati
    da nezna niš skuhati,
    ni fertuna i rubače si oprati.

    Nebu ni: - pajceke i živad nahranila
    - na pole koračila
    - kravicu podojila
    na pašu ju pelala,
    a kam pak one druge stvari delala.

    Mamek i tatek su isto godrnali,
    nebuju blaga ni grunta dobili,
    samo se buju tega gnusa f hižu dohodili.

    Kaj se bumo mi stari zajnu mučili,
    a če je tak lena kak ju bumo vučili.
    bumo se sami f pluga zapregnili.

    Joj, joj sinek moj dragi lublen,
    kaj si tak nevumen?
    naj tuliko piti, sramote nam delati
    i f siromaški ju domek pelati.

    Ona Gumbarova Jela, rada bi te zela
    ne boji se nikakvega dela
    i knam bi dojti štela,
    ni ni čuklava ni debela.

    Dobra je, lepa i bogata,
    ta bi nam puca zbile vredila zlata.

    Daga moja mamek,
    ja sam si se dobro spreštudiral
    i nebum niš zbiral.

    Maricu ja rat imam,
    nikomu ju nedam,
    bum si ju zel
    če baš i pod krof nebum smel.


    A kaj se onih stvari dotikavle,
    si povedaju da to delati zna
    pak bum probal i ja.

    Nek Vam bu veselo i sretno uz "etno fletno"

    Đurđica Rubinić

    OdgovoriIzbriši
  4. Ta naša mlada snaha Marica trebala bu iti na plac drugo leto v Sanobor z trgovinom i to zonim sadjem i povrteljem kaj je samo pridela. Naime, tako čitam kaj se bu delalo i kaj je v planu "Etno fletno" za 2014.
    Pridelati si hranu i nekaj još penez od toga priskribit nije bilo lako našim bakama. Vrt je bil ženski posal. Ravno pravnost spolova ogledala se u vrsti orudelja s kojim se delalo. Ženi je pripadalo: motika, grable, siročka za kosati drač, korito za rublje prati, kuhaća i komen na kojem s kuhalo, briga za koci za piceke i pajceke te diža za musti krave i sve mlično . Muško orudelje je bila sekira, kosa, žaga, plug, brane i briga oko štale štagla i blaga. Kada je mlada snaha išla kroz selo a ni nosila nikakove orudelje za posel, pitali su se ljudi v sebi kam to ona ide. Njoj je mesto ili na ledini ili na vrtu ili doma. Sam sebe prisiljavam da pišem ikavskoj sanoborkoj kajkaštini kak je govorila moj mamek.

    OdgovoriIzbriši
  5. Gosn Kumerički,
    rekli ste da je Vaša baka rođena v lepom
    dvorišču ze štaglom, kocima, kuružnakom se ograjeno s drvenim plotom familije Grgini di je bila naša tradicijska svadba.
    Kad smo mi uređivali tu kučica ja sam farbala okna i vrata, i vidim neke broje na štoku, koji su bili puno put prebeleni z vapnom, pa sam zela nožek i to postrugala bila sam vesela i iznenađena kad sam vidla da je to bila 1905 godina kad je napravlena kučica. Još sam vidla da je jen oblok na maloj sobici / od mladencof / još onak stesan kak su negda delali bez hoblića, finih žagih i sakojačkega alata kak sad imaju tišlari.
    A sad malo o trgovini "POD CIRKVOM".
    Plac je bil pod cirkvom Sv.Anastazije uz Gradnu di su bili drveni štandi i tu se trgovalo.
    Rekli ste i sami da su trgovali sa svim kaj su si pridelali. Da, nudili su svoje proizvode, svoja prekrasna pućka umijeća koje su izrađivali u dugim zimskim večerima.
    Članice naše udruge bi u narodnim nošnjama i selskim kiklama s košarama na glavi donesle trgovinu na plac, a muški f košu isto tak svoje proizvode. A sanoborske milostive i druge gospe bi došle kupovat.
    Plac je onda obiloval ze sim i sačim
    - z mlečnim proizvodima: sir, vrhna, puter na trsovem listu stepka i sirutka.
    - proizvodi od kuruze, ječma, šenice / kuruzni kruh, kuruzna i šenična mela, kakof kolač-možda fina zlevanka, gibanica, mlinci rezanci i još puno tega. Onda proizvodi z vrta i ledine:
    - peršin, celer, luk, češnak, šalata, špinat pažul, koja glavička zelja i kela, korenja, krumpira, donesla bi se i koja ruška, sliva, jabuka, črešne z bogate Rakovice.
    Bilo je tu i kojekakvih živaldi:
    - racih, guskih, puranof, kakova piščenkica to se prodavalo pred Farofom a i koje jajčeko kaj se ni doma pojelo ili potrošilo za kolače za svetke.
    Fletni pak muški bi donesli pletene košare, koše, mekle od sirka i šibja, opletene demižonke i još puno kojekakvih potrebštin.
    Onda če su dobili koji dinar od trgovine, kupili bi koju kilicu cukora, soli, petrolja, škorne, rubec, kakof gombos za decu i se kaj bi pri hiži trebalo.
    Tak bi i mi sega donesli na plac: ručne rade i druge sakojačke fele proizvodof koje naše fletne ženske i muški delaju.
    Proizvodi od letine, mlečno, pijače, kolačof i sega finega.
    Nekej bi i mi radi prodali "pod zidom" a če kaj ostane nebi nosili nazaj domom nek bi to potrošili z našim dragim pajdašima i pajdašicami, sima drugima koji bi se zanimali za ovu našu priredbu a i naše drage vernika koji bi išli z maše domom.
    Se ovo bi isto tak popratili z muzikom uz domaču popevku i tancom iz vremena naših starih mamekof i dedekof.

    Drage naše pajdašice i pajdaši
    kad idete v nedelu k maši,
    nejdite s cirkve ravno domom
    navrnite se na plac pod zidom.

    Đurđica Rubinić

    OdgovoriIzbriši
    Odgovori
    1. Đurđica! To je OK nacrt za scenario .
      Inaće Grgini su prišvarak a pravo prezime je Gorišek. Slično su i nas svi u kraju znali pod prišvarakom Čižmeki . Vrnimo se malo na to vrime. Moj mamek je išla k maši i onda je nekaj doma zela u malu košaricu prodavala, dok ne bi počela maša. Onda je dala bilo kome kaj ni prodala za budi kaj. Rekle su joj pajdašice z Otoka. Jelča naj dohajat trgovat, jel nam ti spušćaš cenu. Mameku je bila važna maša, a ne tuliko kaj bu dobila za par jajac. No važno je za jnu bilo, da se malo pospomina, jel doma si stalno pri poslu i nemaš se skim pospominat. Onda kak i danas važno je, da nekej čuješ kaj se pripetilo gdi. Je bilo je tak, da novcov ni bilo pri hiži pak se sega moralo prodavat. Moj mamek je išla k zubaru pak je zela kokoš pod ruke i stime se zubarija plačala. Jako je pazila na svoje zube. Imala je čak jedan zlatni zub. Zubi su se glancali s vuglenom da buju bol beli. Čaći su rano popadali zubi. Gosponi v Sanoboru su rekli za te ženske z sela na placu da su to ženske z trdjim rubljem , dok su gradske ženske, kaj su kupovale, bile s mehkim rubljem. Gosponi su znali zažmikvati mladim ženskama,da bi nekaj jeftinije dobili. Ženske z sela su bile žlehnije, vitkije za one stvari znate, makar su imale trdo ruble. Tak je rekal jedan gospon.

      Izbriši